Šti - lijevo, co - desno

UZGAJIVAČ MARINO MARUŽIN IZ MARUŽINI O SVOJIM VOLOVIMA

On zna ča ti pensaš i ti ča on

Pametno je to blago. Čovik ki je š njin najbolje vidi i zna. Za razliku od drugih, istarski vol je stabilniji i već od malih nog poslušniji od ostalih. Kad ga jedan put navadiš, moreš pojti kamo ćeš. U prvih šest miseci do lito dan ga se mora sve navaditi i na lipo i na grdo, a pokle sve gre samo na beside, govori Maružin

MARUŽINI - »Ku se čovik želi s tin baviti, rabi puno ljubavi i poštovanja prema životinjama. Drugajče ne gre«, veli Marino Maružin iz sela Maružini koji ima 37 krava, telca, bika i tri istarska vola. Kaže da se na smotrama svatko hvali da je njegovo blago najbolje i najljepše, pogotovo kada se radi o istarskom volu. Iako se smotre održavaju ljeti, kada znaju biti nesnosne vrućine, Marino smatra da je dobro da se pokaže tko što ima.

- Rogi i glava su zapravo oni koji određuju ljepotu. Ča su rogi duži i raspon im je širi, to su lipši. Već kad su mali se more otprilike znati ku će imati kratke ili duge roge, pojašnjava Maružin. Veli da im se na roge stavljaju okrugle vide da se ne bi boli, ali i da bi ljepše izgledali.

Maružin ima tri istarska vola – Bakin ima dvije i pol godine i teži »tek« oko 850 kilograma, Boškarin i Savin su devetogodišnjaci i svaki je teži od tone. Već se petnaestak godina bavi isključivo uzgojem, a sjeća se da je još kao desetogodišnjak orao uz pomoć volova.

- S njima su se orale brajde, krumpiri i su slušali bolje nego sada, aš smo bili svaki dan skupa. Danas se ne dela toliko, priča Marino kako je to nekada bilo.

Na pitanje kakve su naravi, odgovara da su uglavnom blage naravi, ali da je najbolje da je gospodar uz njih jer ga najbolje poznaju i poštuju.

- Pametno je to blago. Čovik ki je š njin najbolje vidi i zna. On zna ča ti pensaš i ti ča on. Za razliku od drugih, istarski vol je stabilniji i već od malih nog poslušniji od ostalih. Kad ga jedan put navadiš, moreš pojti kamo ćeš. U prvih šest miseci do lito dan ga se mora sve navaditi i na lipo i na grdo, a pokle sve gre samo na beside, govori Maružin. Šti znači lijevo, co desno, a vo se kaže kada želite da stane. Šti i co uglavnom svi koriste, dok ovo zadnje varira od vlasnika do vlasnika.

Da je privržen svojemu gospodaru, potvrđuje i priča o jednome volu koji je bio izrazito pametan i poslušan. Marino veli da njegovog brata nije baš volio te da ga je, kada ga je jednom napao, zamijenio s bratom.

- Ako je vol bio dobar, držalo ga se što duže, kaže Marino i priča da su imali jednu kravu koja je u 24. godini života okotila telca.

O životinjama se neprestano mora voditi briga. Ujutro im se mora dati jesti i piti, ali i ustrigljati, odnosno počistiti, jer su zadovoljnije ako je oko njih čisto. Svakoga dana trebale bi boraviti na otvorenom, a navečer im se ponovno mora dati jesti i piti. Tako je meso puno kvalitetnije i zdravije.

Na pitanje jesu li poticaji koje dobivaju od Ministarstva poljoprivrede i Županije dostatni, odgovara da bi bilo bolje da su veći, ali se ne žali. Sjeća se da je pred tri godine, kada su bili drastično smanjeni, zaista bilo upitno hoće li opstati, ali situacija je danas bolja. Također pozdravlja poticajni program AZZRI-ja (Agencije za ruralni razvoj Istre) jer su proizvođači sigurni da će im netko otkupiti meso.

- Čovik dobi volju za se baviti s tin, zaključuje Marino i dodaje da je potrebno najmanje 30 grla da bi se moglo od toga i živjeti, a kaže i da se »oramaj upuštija u to«. Veli da obaveza ima na svakom poslu, ali smatra da je bolje kada se može boraviti u prirodi.

Razgovarala i snimila Mihaela MEDIĆ

Main Menu